Veliki iskorak 👣

Ovaj tekst je inspirisan knjigom “Veliki iskorak” od Tare Mhor koju sam upravo pročitala

i ovaj tekst je posvećen pre svega ženama.

Vi ste talentovana žena puna potencijala koja nije svesna toga.

Mogle biste da osnujete inovativnu kompaniju, da osmislite nov način i sistem obrazovanja u školama, da napišete knjigu i da promenite na hiljade života.

Mogle biste, ali niste.

Niste izašle iz svoje zone komfora, igrate uvek na sigurno i sledite neka pravila i procedure na koje su nas navikli još u osnovnoj školi.

Slušaj šta ti kaže profesor. Ćuti i radi i tvoj trud će se isplatiti. Budi dobra devojčica, radi sve po redu i na vreme.

A onda završite škole i ne znate šta vas je snašlo.

Ćutite i radite misleći da neko to primetiti i nadate se da će vam jednog dana povećati platu. Mislite da taj neko pored svih zaposlenih, sopstvenih briga i problema razmišlja baš o vama i o tome kako da vas nagradi ili vam poveća platu? Hm, NE. Ako ne pokucaš na ta vrata tamo i ne izboriš se sama za sebe, niko neće.

Da li ti neko na poslu daje nedelju dana da se pripremiš da odgovoriš na neka goruća pitanja kao što si se sremala za kontrolni u školi? Ne.

Ne daj Bože da je profesorka dala nenajvaljeni kontrolni, onda bismo je okarakterisali kao zlu rospiju. 
U realnom životu mnoge stvari nisu najavljene i nemate puno vremena da se pripremite za njih kao za neki tamo kontrolni.

Da li ste u školi nekad bile nagrađene jer ste pokušale da promenite mišljenje nastavnika na neku temu? Hm NE. To bi se smatralo nevaspitanim, a i odakle vam pravo pobogu?

Ako želite da ostavite značajan uticaj na zajednicu ili organizaciju i da uvedete neke promene, potreban vam je drugačiji sklop veština od onih koje su nas učili u školama. Potrebne su vam meke veštine (soft skills) i preispitivanje i uticanje na osobe od autoriteta.

Klasična škola nas ne uči da pucamo na visoko. Uči nas da se povinujemo autoritetima, da sledimo pravila i da budemo prosečni.

Sve ovo više deluje na devojčice nego na dečake, pa tako danas možemo videti žene na srednjim nivoima menadžmenta, ali ne i na najvišim. Ovo sigurno ima veze i sa kulturom i istorijom, gde se žene nisu baš mnogo pitale. Žena CEO? Postoji, ali jako retko.

Budmo realni, većna vas i ne razmišljate o tome ili se bojite da nećete uspeti, da nemate dovoljno znanja i iskustva, da vam fali još jedna diploma, da treba još malo da sačekate itd. Same komplikujete stvari i smišljate dodatne korake da biste uradile ono što želite.

Šta je to što TI želiš?

Glas sumnje u sebe je najglasniji kada se radi o našim najvećim snovima i željama jer se u vezi sa tim osećamo posebno ranjivo.

Da bi živela u Nemačkoj potrebno mi je srednje znanje nemačkog jezika. Da bih imala to znanje potrebno mi je 2,3 godine učenja jezika pre nego što odem tamo...

Ko kaže da je to potrebno? Zašto smo toliki perfekcionisti? 

Opet postupate onako kako su nas učili u školi po nekim pravilima i redosledima.  

Nadam se da ste svesne da preteranim brigama i perfekcionizmom rizikujete da nikada i ne uradite do kraja ono što ste zamislile.

Mi žene imamo jaku unutrašnju kritičarku koja posmatra sve crno i belo i koja je zabrinuta za našu bezbednost. Prepoznaćete je po ovim izjavama:

• Smejaće mi se
• Još nisam spremna
• Neko je već sigurno uradio to isto
• Nemam ništa novo da kažem
• Uznemiriću nekoga koga volim time

Kao što imamo unutrašnju krtičarku, tako imamo i unutrašnju mentorku koja nam pruža podršku, ohrabruje i pojednostavljuje stvari. Oslušnite, budite svesne kada se pojave.

Samo krenite, recite DA, pa ćete se u hodu snalaziti.

Ukoliko nemate unutrašnju osnovu za prepuštanje rizicima i prevazilaženje strahova i sumnja teško da ćete ostvariti u punom potencijalu svoje želje i ambicije. Počnite da ubijate jedan po jedan strah.

Još jedna stvar koja nas dosta koči u životu je briga o tome šta će reći drugi. Na različite načine smo zavisni od pohvale i pokude.

Napisali ste taj članak i konačno ga objavili.
Pa šta ako se nekom ne sviđa i ako ste dobile neki negativni komentar? To samo govori o toj osobi i njenim preferencijama i viđenjima, a ne o vama i vašoj vrednosti. Da li to treba da vas spreči da pišete dalje? NE

Kad to shvatite, bićete slobodne.

Evo i pozitivnih komentara na isti članak koji sam objavila što samo govori da će uvek biti različitih mišljenja i to nema nikakve veze sa mnom.

Povratne informacije vam ne govore ništa o vašoj vrednosti, ali vam itekako mogu biti korisne. One vam govore o tome da li ste i kako doprli do ljudi. Uzmite ih u obzir i primenite ono što je bitno za vaše poboljšanje, ostalo odbacite. Naučite da primate povratne informacije tako da vas guraju napred, a ne da vas povređuju i koče.

Zapitajte se šta vam je vrednije od pohvale ili kritike?

• Da budem iskrena.
• Da motivišem druge
• Da budem ono što jesam
• Da budem verna sebi
• Da uradim ono što ja hoću
• Da ostvarim svoje snove
• Da me neko upozna u potpunosti i dobre i loše strane

Pucanje na visoko uključuje spremnost da ispričamo sopstvenu priču, da formulišemo sopstvena pitanja, da objavimo golu istinu, da ostvarimo ono što želimo...

U svemu ovome umeće savladavanja sopstvenog nedostatka samopouzdanja predstavlja osnovnu i neophodnu životnu veštinu.

Radite na sebi, pozabavite se vašom unutrašnjom kritičarkom i mentorkom, pobedite strahove, oslobodite se iz kandži pohvala i kritika i postaćete uspešne ne samo u okviru nekog sistema, nego ćete moći i da menjate te sisteme i pravite sopstvene.

Go, go girl! 👠